Nakon 20 godina niški funeral doom bend obradovao nas je drugim albumom “Inevitable". Razgovorao sam sa preostala dva člana iz prve postave: Goran „Zizi“ Mladenović (gitara) i Vladan Kitanović (bubnjevi).
Dugo Vas nije bilo na sceni, šta je presudilo da ponovo uđete u studio?
Goran: Predugo... Šta je presudilo? Pa, pre nekih godinu i po, dve, krenula je priča od našeg bivšeg člana Danijela Tomića – Tome kako se bliži 20-to godišnjica izlaska prvog albuma i da bi bilo lepo da to nekako obeležimo... Prva ideja je bila samo neka svirka povodom “jubileja”... Međutim, sve je nekako krenulo u dobrom pravcu, rodile se nove ideje, ideje prerasle u pesme... I onda rekosmo, kad je već “jubilej” neka bude pravi... Pesme snimljene, sa Minerom smo našli zajednički jezik... Epilog je bio “Neizbežan”...
Vladan: Presudila je unutrašnja potreba da se ponovo bavimo muzikom , koja je postojala kod obojice (Middle age crisis ☺ - Goran). Naravno, povod da početkom 2015. podine počnemo da ozbiljno razmišljamo o ponovnom radu bila je činjenica da se bližilo 20 godina od snimanja prvog albuma, pa smo na neki način želeli da obeležimo ovaj jubilej .
Šta danas rade bivši članovi benda?
Goran: Kako ko... Mnogo je godina prošlo, mnogo se toga izdešavalo... Nisu muzički aktivni (osim Ivane, ali je u sasvim drugim vodama). Samo nas dvojica smo u Nišu... Hteli smo bar jednom da okupimo originalnu postavu, ali je to, na žalost, nemoguća misija... Eto, čak je i ideja o ponovnom okupljanju potekla od Tome, koji na žalost nije učestvovao u njenoj realizaciji. Na našu sreću, našli smo odlične momke da popune bend koji su nam omogućili da sve ovo isteramo do kraja... U svakom slučaju, neizmerno smo zahvalni i bivšim i sadašnjim članovima.
Vladan: Na žalost sa većinom bivših članova sam u kontaktu samo preko facebook-a. Ono što mi je poznato da se niko od njih, osim Ivane, vise ne bavi muzikom. Stoga smo bili prinuđeni da sa novim članovima krenemo u realizaciju naše ideje.
Ako uporedite prvi i drugi album. Šta se promenilo a šta je ostalo isto?
Goran: Ista je stilska odrednica – doom. Mislim da je “Inevitable” mnogo kompaktniji, više je celina, album sa velikim A, nije samo grupa pesama smeštena na isti CD... Takođe, mračniji je i teži od “Requiem...”. Možda je hermetičniji, nekome teži za slušanje dok ne dopre do suštine...
Vladan: Definitivno je novi album mračniji I teži od predhodnog. Razlika je i što “ Inevitable” nema ženski vokal niti druge gothic elemente, koji su bili značajno zastupljeni na predhodnom albumu. Novi album ima prepoznatljivu mračnu atmosferu koja ga prati od prve do poslednje pesme , dok je na prvom albumu svaka pesma imala svoju priču.
Imate li već sada reakcije, kako se "Inevitable" sviđa ljudima?
Goran: Ima, ima... I čak su mnogo bolje reakcije nego što smo (bar ja) očekivali...
Vladan: Reakcije su veoma pozitivne .Izašle su i prve recenzije albuma u kojima je kvalitet albuma visoko ocenjen.
Šta se krije iza radnog naslova, omota, sveukupno?
Goran: Radni naziv albuma je bio “Towards the inevitable”, pa je kasnije skraćen samo na “Inevitable”... Šta god da radiš, čemu god da stremiš, uvek ideš samo u jednom pravcu – ka neizbežnom...
Vladan: Od neizbežnog ne možeš pobeći…
Imate li favorita na albumu? Gde ste snimali album, ko je producirao album?
Goran: Roditelju su sva deca ista...
Vladan: Izdvojio bih “I Dwell Alone” i “ I Am Doom”. Album smo snimali tokom jeseni prošle godine u studio “ Associated act” u Nišu. Produkciju albuma je izvršio Vladimir Milosavljević . Hteo bih da navedem da smo veoma zadovoljni sa atmosferom koja je vladala tokom snimanja kao i celokupnom saradnjom sa našim producentom.
Ko sve danas čini bend? Koliko je njihova bila uloga u stvaranju albuma?
Goran: Osim nas dvojice, tu su i Marko Tričković (bas, vokal), Nikola Zlatković (orgulje) i Strahinja Đorđević (gtr). Na stvaranju ovog albuma nisu imali neku veliku ulogu – sugestije, dorade... Jednostavno, ovaj stil je za njih u početku bio nešto potpuno novo, ezoterično... Sad je situacija već drugačija, tako da će na novim pesmama i njihove ideje da nađu put do realizacije... Na mlađima svet ostaje...
Vladan: U bend su uneli novu energiju… da nije bilo njih pitanje je šta bi bilo sa albumom. Dodao bih i da je naslovnu stranu i unutrašnji omot albuma osmislio naš Strahinja Đorđević.
Planirate li da snimite spot?
Goran: Apsolutno.
Vladan: Naravno da je poželjno da bend prezentuje svoj rad i kroz ovu formu.
Pretpostavljam da ste imali zanimljiva iskustva na snimanju ovog albuma?
Goran: Ima par anegdota, ali ih ne bih iznosio….
Vladan: …..
Uskoro idete na turneju sa Invasion From The East
( Kruševac i Skoplje ), da li ste uzbuđeni zbog toga?
Goran: Naravno. Mi smo u malo težoj situaciji od mlađih bendova (tj. bendova sa mlađim članovima), jer zbog stalnih poslova imamo veoma sužen izbor termina za sviranje (jbg, doom ne hrani porodicu), tako da nam je ova mini-turneja pravi doživljaj...
Vladan: Turneja sa Invasion From The East predstavljaće novo iskustvo za bend i naravno da ovu mini-turneju jedva čekamo.
Promocija albuma je zakazana za 21.04. 2017 u klubu Back Stage u Nišu. Šta očekujete od promocije?
Goran: Pun klub i dobar odziv na svirku. I da Niš bude ponosan.
Vladan: Očekuijem da bend kvalitetnom svirkom i dobrim zvukom predstavi posetiocima novi materijal. Nadam se da će prisutni uzivati u našem nastupu.
Kako se danas osećate nakon toliko godina? Pratili ste dešavanja na sceni i van scene. Šta vam je u planu?
Goran: Osim što zbog godina nisam više toliko vispren, ovaj projekat (album) me je apsolutno ispunio. A scena je, kao i pre 20 leta - “scena”.... Mnogo toga treba da se promeni, pre svega u umovima ljudi, da bi se došlo do prave Scene. Nažalost, mnoge dobre namere, dobre stvari, naporne pokušaje, upropasti trula sujeta... A šta nam je u planu? Guramo dalje...
Vladan: Plan je da, koliko je to moguće , imamo što vise koncerata u ovoj godini i da putem koncerata upoznamo što vise ljudi sa radom benda. U nekoj daljoj budućnosti plan je snimanje spota, novog materijala….
Gorane, privatno, šta radiš, koju vrstu muzike slušaš? Koliko pratiš domaću underground scenu?
Porodičan sam čovek, u svakom smislu, i to mi pruža veliko zadovoljstvo... Domaću scenu pratim koliko mogu, odem nekad do kluba, odgledam neki novi bend... Uvek mi je bilo zadovoljstvo da pogledam i poslušam neke klince. Nažalost, stekao sam utisak da su bendovi prilično uniformni, možda i grešim... A što se slušanja tiče... stara škola death metala mi je i dalje No.1 (novi Immolation ubio), volim i sludge (Crowbar, EHG, Down, Buried at sea...), ponešto od doom-a (ne volim previše drug-experienced stoner i shoegaze doom, koji je masovno zastupljen u zadnjih nekoliko godina...).
Vladane, privatno, šta radiš, koju vrstu muziku slušaš? Koliko pratiš domaću underground scenu?
Privatno slušam uglavnom muziku u kojoj dominira distortirani zvuk gitare, počev od New metala, pa sve do ekstremnijih pravaca Death I Black metala. Trenutno najviše slušam bendove Rotting Christ , MGLA I Amon Amarth. Od najnovijih albuma izdvojio bih odličan album benda Immolation “ Atonement”. Domaću scenu slabije pratim…
Poruka za kraj?
Goran: Doom or be doomed!
Vladan: Doom or be doomed!
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen